Ризница писане речи
Библиотека
На спрату гостињског конака, у сенци Цркве Свете Тројице, налази се манастирска библиотека - по значају за монашки живот одмах после саме цркве. Њени корени сежу до времена Светог Деспота Стефана, књигољупца који је своју задужбину опремио разним књигама.
БИБЛИОТЕКА МАНАСИЈЕ
Учени монаси сабирају свитке
Доба Деспота Стефана
Деспотова ризница
Крајем 14. и почетком 15. века Поморавље постаје стожер српске културе, а Манасија - стециште најумнијих глава тог доба, у ком цвета Ресавска школа. Учени монаси сабирају грчке свитке са Свете Горе и из Византије, латинске и угарске књиге и рукописе српских земаља.
Инвентар те библиотеке није познат. Верује се да је била пре свега ризница богослужбених и духовних књига и да није заостајала за библиотекама знаменитих манастира свог доба, попут Хиландара - тим пре што се у Манасији налазио скрипторијум, у ком су монаси преписивали и чували рукописе.
РЕСАВСКА ШКОЛАГде су данас ресавски рукописи
- Света Гора
- највише сачуваних ресавских рукописа
- Русија
- један број доспео је тамо и ту остао
- Пећ и Београд
- Пећка патријаршија и Патријаршија у Београду
- Фрушка гора
- књиге које су монаси понели у сеобама 18. века
Понеки фрагмент некадашњег блага данас је у ризницама, музејима и библиотекама од Свете Горе и Москве до Лондона.
Пожари, пљачке и сеобе
Судбина библиотеке
Освајачи су у 15. веку донели пустош и са манастиром спалили и многе рукописе. Као што је манастир опљачкан, спаљен и отет, тако је и првобитна библиотека уништена, разграбљена и расута. У краткој обнови у 18. веку књиге су се вратиле са монасима, али су у сеобама поново избегле - неке и данас чувају фрушкогорски манастири.
После Другог светског рата нова власт запленила је део књига и архивске грађе. Записника нема, књиге нису враћене, а њихова судбина није позната - манастир се нада да ће се једног дана вратити тамо где припадају.
Две собе на спрату конака
Од почетка 19. века
Библиотека данас
Књиге се у данашњу библиотеку полажу од почетка 19. века; први инвентар фонда, који помиње Јосиф Веселић, сачињен је половином тог века. У већој, осунчаној соби су застакљене витрине и читаоница са радним столовима. Мања соба чува најдрагоценије: старе богослужбене књиге, Јеванђеља, житија, минеје и летописе манастира - она је истовремено библиотека, музеј и архив.
- ≈ 7.500
- библиотечких јединица
- 5
- рукописних књига
- 120+
- старих штампаних књига
- 1802–1887
- архивски фонд
По каталогу „Рукописна и стара штампана књига на територији Поморавског округа“ (2020), манасијска библиотека најзначајнија је и најбогатија у округу; старе књиге су културна добра од изузетног значаја.
Српскословенски, ресавским правописом
Пет рукописа
XV век
Минеј служабни за септембар
112 од 120 листова, српскословенски, ресавски правопис; смеђе мастило, заглавља и иницијали киноваром. Записи сведоче да је био у Милешеви и Бођанима.
XVI век
Минеј служабни за септембар
Одломак, такође ресавским правописом, смеђим мастилом.
1736.
Чудеса Пресвете Богородице
Препис манасијског јерођакона Јеврема, настао у Ресави у време кратког ослобођења; 178 листова, црним и црвеним мастилом.
1780.
Против антихриста
Препис Арсенија Георгијевића из Шанца Сиге (данашњег Перлеза), брзописом на 197 листова.
1810.
Кратка историја Цркве
Дело јереја Петра Вулића, мошоринског пароха - 111 листова, рускословенски, курзивом.
Од Мркшине цркве до Москве
Старе штампане књиге
Штампана реч
Најстарија српска штампана књига у библиотеци је Четворојеванђеље јеромонаха Мардарија из Мркшине цркве, 1562. године. Уз њега су богослужбене књиге из Кијева, Москве и Венеције 18. века - међу њима Србљак штампан у Венецији 1765.
Ту су и прва издања писаца 19. века: Доситеја Обрадовића, Вука Караџића, Лукијана Мушицког, Милана Видаковића, Димитрија Аврамовића и других - сведочанство целе једне епохе српске културе.
СТАРЕ КЊИГЕУ засебној витрини
Јеванђеље руске царице
Свештено јеванђеље штампано у Москви 1851. године, оковано сребром са уметничким апликацијама и угравираним записом. Даровала га је манастиру 1857. године руска царица Марија Александровна, а донео руски дипломата Фонтон.
Архивска грађа
Неми сведок времена
Међу манастирима централне Србије Манасија се издваја обимним архивом из 1802-1887. године: преписке са црквеним и државним властима, годишњи извештаји настојатеља, документи о имањима и обновама, па и планови манастирских здања и воденица на Ресави. Ту је и заоставштина Епископа браничевског Хризостома - пет кутија преписке из 1952-1989. године.
Грађа још чека потпуну обраду. До тада, у миру манасијских зидина, научници, истраживачи и поклоници налазе књиге које вековима сведоче о трајању вере као темеља српске културе.
АРХИВ МАНАСИЈЕ