Црква Свете Тројице
Архитектура
Феликс Каниц, немачки путописац и археолог 19. века, записао је да је Манасија „најзнаменитија грађевина у Србији, а можда и у Европи“. Њено средиште, Црква Свете Тројице, врхунац је моравског стила српске средњовековне архитектуре.
За своју задужбину Деспот Стефан је, како пише Константин Философ, свуда тражио „најбоље градитеље и искусне живописце“ - слао је по мајсторе „чак и на острва“. Црква је освећена на Тројичин дан 1418. године.
ЦРКВА СВЕТЕ ТРОЈИЦЕ
Црква у средини, око ње град од камена
Манастирски комплекс
Структура
Манасија је од почетка замишљена као целина: упоредо са црквом Деспот је почео да зида трпезарију, конаке, помоћне зграде и бедеме. Црква Свете Тројице стоји у средишту порте, а све око ње опасује тврђава са дванаест кула.
Јужно од цркве је трпезарија - за разлику од обичаја, слободностојећа, и са 32 × 16,8 метара највећа средњовековна трпезарија у Србији. Остале зграде биле су прислоњене уз бедеме; на месту старих данас стоје монашки и гостински конак.
Основа и куполе
Крст и тролист
Црква има припрату и брод. Основа јој је уписани крст спојен са тролистом: на истоку су једна велика и две мање олтарске апсиде, а са севера и југа две велике певничке апсиде.
Изнад средине брода уздиже се дванаестострана купола на четири слободна стуба, а на угловима су четири мање, осмостране. Непосредни узор био је маузолеј Светог Кнеза Лазара у Раваници, али материјал, пропорције и украс дају Ресави сопствени печат.
- 5
- купола
- 12
- страна тамбура
- 4
- стуба под куполом
- 3 + 2
- апсиде и певнице
Лепота без раскоши - мир камена
Камен и фасаде
Уздржани украс
Моравске цркве обично красе шарене фасаде, плитки рељефи и подеони венци - у Ресави тога нема. Уместо раскоши, мирне површине клесаног пешчара, сложеног у правилне редове, дају цркви изузетну елеганцију. Зидови стоје на високом соклу, а завршава их кровни венац са фризом слепих аркада на конзолама.
Такав начин градње подсећа на Рашку школу и упућује на мајсторе из Приморја. Скулптура је сведена на прозоре и капителе са биљним и геометријским мотивима, понегде и романичким. Прозори су у две зоне, углавном бифоре, а светлост у брод улази и кроз прозоре на куполи.
Нартекс
Припрата
Припрата је квадратна, широка као брод, са сводом у облику крста и куполом на десетостраном тамбуру. Испитивање темеља показало је да су брод и припрата зидани истовремено - иако деспот на ктиторској фресци држи модел цркве без ње.
Почетком 18. века експлозија барута срушила је сводове, куполу и део западног зида. Обнављана је 1735. и 1845. године, али је задржала много изворних облика - најбоље сведочи северна фасада.
ПРИПРАТАПод од белог мермера, зелене серпентинске брече и црвеног кречњака, са осмостраном розетом у средини
Наос
Брод цркве
Четири висока стуба кружног пресека, сваки са по четири витке полуколонете, носе благо преломљене сводове, а над њиховим пресеком диже се купола на дванаестостраном тамбуру. Апсиде су изнутра полукружне, а споља преломљене у пет, односно три стране.
Уз јужни зид западног травеја откривена је ктиторска гробница Светог Деспота Стефана; његове мошти данас су у кивоту испред иконостаса. Од око 2.000 m² живописа сачувано је нешто више од трећине, и то у броду.
Нови узор српском градитељству
Наслеђе
Траг Манасије
Стапајући наслеђе немањићких задужбина са градитељством свог доба, Црква Свете Тројице поставила је нове мере српској монументалној архитектури - њен траг види се у Смедереву, у Враћевшници под Рудником и другде. Историјске прилике нису дале овом правцу да се развије, али је остао један од најсјајнијих примера стваралачког духа српског средњег века.
Предање, које прихватају и поједини истраживачи, градњу приписује протомајстору Радету Боровићу - Радету Неимару из народне песме, чије је име сачувано у натпису у Љубостињи.
ПРОЧИТАЈТЕ ЦЕО ТЕКСТ